| |     latinica | english  
Насловна
Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација

 

Поштовани председниче, даме и господо, чланови делегација,

 

У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу заштите осуђених лица.

 

Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике Србије са Механизмом.

 

Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде донеле људима на простору бивше Југославије.

 

Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици Србији. И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.

 

МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се позабави овим питањем.

 

Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.

 

Господине председниче,

 

Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.

 

Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.

 

Господине председниче,

 

Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11. маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.

 

Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.

 

Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је покривено време које је провео у Притворској јединици УН.

 

Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010). Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом. Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце извршне власти у Републици Србији. 

 

Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна 2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије. 

 

Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције. Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута Механизма.

 

На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике, обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију. Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13 случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији. 

 

На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што приличи богу, не приличи волу.

 

Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу препуштен хрватским правосудним институцијама. Осведочени злочини над Србима, попут злочина Рамуша Харадинаја, Насера Орића, затим Анте Готовине и других оптужених за војну операцију „Олуја“ која је довела до потпуног етничког чишћења српског становништва са великог дела данашње Хрватске, пред МКСЈ резултирали су ослобађајућим пресудама. Многи стравични злочини над цивилним становништвом српске народности који су извршени на територији Босне и Херцеговине, Хрватске и Аутономне покрајине КиМ, а који су резултирали етничким чишћењем српског становништва, једноставно нису били предмет интересовања тужилаштва МКСЈ.

 

Оно што је веома важно и да ништа не оставимо неразјашњено, јесте то да је Србија земља која осуђује сваки злочин и све злочинце који су их починили на територији бивше Југославије. Међутим, занимљиво је да је, упркос критикама, Србија једина која отворено говори и осуђује злочине почињене од стране припадника српске националности, док друге земље региона уопште не говоре о злочинима које су представници тих народа починили над српским народом. И, желим да још једном овде нагласим пред вама, да Србија осуђује страшан злочин у Сребреници и изражава своје најдубље саучешће породицама страдалих у том масакру. И са овим у вези нема никаквог „али“.

 

Ипак, овде смо да анализирамо резултате и казнену политику МКСЈ и Механизма, а она је била таква да никада није задобила поверење код српског народа, ма где он живео. И не због тога што ми Срби не признајемо злочине које су починили неки од наших сународника, већ зато што је Хашки трибунал, уз изузетке, судио само Србима на све три територије бивше Југославије: Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, коју неке од држава чланица Савета безбедности виде и називају, наравно супротно праву, правним нормама и резолуцијама Уједињених нација, као независну државу. Покушаћу пластично да вам докажем како је хашка правда кројена, чак иако знам да то неће наићи на разумевање многих од вас, али за мене је то важно због историје, чињеница и уџбеника који ће се писати на основу чињеница.

 

Наиме, Срби су осуђени на укупно 1138 година затвора, и на 8 доживотних казни затвора. Истовремено, Хашки трибунал није осудио ниједног Хрвата за злочине над Србима, ни у акцијама Медачки џеп, ни у „Бљеску“ нити у „Олуји“, како је то политички лукаво урађено у Трибуналу, а све завијено у форму права и правде. Тужиоци Хашког трибунала су намерно изабрали тројицу политичких и војних лидера Хрвата, босанских муслимана и Албанаца на све три поменуте територије, који су чинили злочине против Срба – Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја. Занимљиво је да је, пратећи исти шаблон, дакле исти шаблон, ова неправда подељена. Наиме, сви они су били осуђени у првостепеном поступку, са изузетком Рамуша Харадинаја, јер ниједан сведок није преживео. Готовина је био осуђен на 24 године затвора у првостепеном поступку, док је волшебном одлуком другостепеног већа и односом судија 3:2, пресуда промењена у ослобађајућу. Насер Орић, за злочине против Срба, такође је био осуђен првостепеном пресудом, али, волшебном одлуком другостепеног суда и поново односом судија 3:2, одлука је била ослобађајућа пресуда и он је био ослобођен сваке одговорности. Дозволите ми да поновим, сви сведоци у поступку против Рамуша Харадинаја су или извршили самоубиство или су били убијени под веома, веома чудним околностима. 

 

Дозволите ми да закључим: ја не желим да верујем да неко хоће да каже да није било злочина над Србима, али, судећи по пресудама Хашког трибунала, нико – апсолутно нико - није одговоран за те злочине.

 

Ипак, ми у Србији ћемо показати одговорност и борићемо се за мир, стабилност и помирење у региону. 

 

Тражимо од држава чланица Савета безбедности Уједињених нација да нам помогну рационалним и прагматичним приступом и поштовањем међународног права, а не покушајима даљег понижавања Србије. Србија је мала земља, са поносним и храбрим народом, који је поднео највеће жртве током Првог и Другог светског рата, народом који жели да живи у миру са својим комшијама. И када вам ово тражим, не мислим да тражим превише. 

 

На самом крају, Србија је земља са највећим растом у региону Западног Балкана и не можемо да напредујемо ако односи са нашим комшијама, пријатељима и другим земљама нису добри, стабилни и бољи. Због тога, упркос селективној правди која је примењена у Хашком трибуналу, бићемо отворени за сваки дијалог, сваку врсту сарадње и ми гледамо ка будућности, а не ка прошлости.

 

И имам само једну поруку за грађане Србије и грађане српске националности у целом региону – главу горе, ни Србија ни српски народ нису осуђени ни за шта и на нама је да радимо још марљивије, да отварамо фабрике и боримо се за нашу децу и нашу будућност.

 

Живела Србија!


Верзија за штампу
Вести
Ванредни избори за народне посланике Народне скупштине Републике Србије расписани за 17. децембар 2023. године
Важно обавештење за држављане Р. Србије
Важно обавештење за држављане Р. Србије
Сахрана Ђорђе Михаиловић
Обавештење о смрти Ђорђа Михаиловића
Обавештење - Хуманитарна помоћ
Одлуке о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре
Мобилна апликације ConsentID
ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА ДОДЕЛУ НАЦИОНАЛНИХ ПРИЗНАЊА ЗА ИЗУЗЕТАН ДОПРИНОС, РЕЗУЛТАТЕ И ЗАСЛУГЕ У ОБЛАСТИ ОСТВАРИВАЊА САРАДЊЕ И ЈАЧАЊА ВЕЗА МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И ДИЈАСПОРЕ, КАО И МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И СРБА У РЕГИОНУ
Попис становништва, домаћинстава и станова 2022.године
Председник Вучић положио заклетву
Председник Вучић на годишњем састанку Светског економског форума
Пријављивање за гласање у иностранству до 12. марта
Селаковић разговарао са шефом Делегације ЕУ и амбасадорима држава чланица ЕУ
Вучић: Славећи Сретење шаљемо поруку да желимо слободну, јаку и модерну Србију
Београд добија Центар за четврту индустријску револуцију
Селаковић упутио телеграм саучешћа поводом смрти Каролоса Папуљаса
РЕФЕРЕНДУМ: ГЛАСАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ
Отварање Кластера 4 важна прекретница за Србију
Селаковић разговарао са начелником Генералштаба Грчке
ПРОМОЦИЈА ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ БЕОГРАДА У СОЛУНУ
РЕФЕРЕНДУМ: ГЛАСАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ
Селаковић разговарао са Жиофреом и амбасадорима ЕУ
Србија очекује подршку за отварање кластера до краја године
Важна улога Унеска за очување српске баштине на Космету
Дан примирја у Првом светском рату
Селаковић и Гујон уручили признање „Мајка Србија“ Ђорђу Михаиловићу
Селаковић на Зејтинлику: Србија се и данас бори за част и слободу и побеђује на свим пољима
62. Међународни фестивал филма, Солун 04.11.2021.-14.11.2021.
Министар Селаковић и aрхиепископ Јеронимос Други о блискости два народа и цркве
Селаковић у Атини: Мир и стабилност у региону услов за економски раст и напредак
Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову
Традиционално пријатељство и одлична сарадња Србије и Грчке
Селаковић у Атини са грчким привредницима
Србија придаје велики значај пријатељству и сарадњи са Грчком
Континуирана комуникација Србије са ЕУ о даљим реформама
Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања
Састанак на високом нивоу посвећен обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља
Министар спољних послова Србије Никола Селаковић приредио је у Београду свечану вечеру за министре учеснике комеморативног скупа посвећеног 60. годишњици прве конференције Покрета несврстаних земаља.
Председник Вучић присуствовао церемонији обележавања почетка радова на модернизацији и рехабилитацији пруге Ниш-Брестовац
Обележавање 103. годишњице пробоја Солунског фронта у Поликастру
У Солуну обележавање 103. годишњице пробоја Солунског фронта
Обележeно 105. година од битке на Кајмакчалану
Телефонски разговор председника Вучића са генералним секретаром НАТО
Селаковић у Њујорку са 28 шефова дипломатије о економским успесима Србије и ситуацији на КиМ
Допунска школа "Свети Сава" у Солуну, Лептокарији и Катеринију
Председница Владе Брнабић на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће
Одлука о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре
Обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе
85. Међународни сајам у Солуну- форум „Западни Балкан се придружује дијалогу о будућности Европе“
85. Међународни сајам у Солуну
Информација o процесу вакцинације у РС
Ђорђе Михаиловић
Обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“
Јавни позив за националнa признања 2021.
Конкурси за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону
Председник Вучић: Одлучили смо - наш циљ је ЕУ, али је Кина важан партнер
Србија остварила велики успех у области дигитализације
Селаковић позвао представнике чланица ПНЗ да се у октобру окупе у Београду
Diplomatic Staff
Србија снажно подржава Берлински процес
Председник Вучић учествовао на конференцији „Мини Шенген“
Селаковић: Србија посвећена миру и стабилност региона
Селаковић: Сарадња и добросуседски односи општи су интерес читавог региона
Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација
Упис ђака првака, српска допунска школа "Свети Сава" у Солуну
Министар Селаковић представио нову услугу „е-Конзулат“
Србија и Грчка потписују споразум о укидању наплате роминга
Селаковић: Србија показала да солидарност не мора бити искључиво привилегија богатих
Вучић: Европу сматрамо нашом кућом
Селаковић честитао Дан Европе Жозепу Борелу
Председник Вучић се састао путем видео линка са представницима делегације ММФ
Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу
СЗО оценила импресивним процес имунизације у Србији
Селаковић: Приштина истрајава у кампањи мржње према српском народу
Селаковић: Политички екстремизам Албанаца на КиМ све јачи
Делегација Грчке посетила компанију „Ал Дахра Србија‟
Шефови дипломатије Грчке и Kипра у Храму светог Саве са министром Селаковићем
Састанак са министром спољних послова Републике Грчке
Трилатерални састанци са Грчком и Kипром сваких шест месеци
Јасна и недвосмислена подршка Грчке чланству Србије у ЕУ
Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији
Обележавање Дана сећања на 17. март 2004. године - Погром на Косову и Метохији
Састанак са шефом Делегације Европске уније у Србији
Република Србија у Месецу Франкофоније
Селаковић: Борба против свих облика криминала приоритет Владе Србије
Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског
Вучић: Србија спремна за дијалог о КиМ, али неће бити понижавана
Састанак са шефом Делегације Европске уније у Србији
Селаковић: Србија посвећена вредностима Јадранско-јонске иницијативе
Селаковић и Дендијас: Односи Србије и Грчке веома добри
Селаковић и Гујон честитали Савиндан
Селаковић за Политику: Година подмлађивања српске дипломатије
Вучић: Србија по расту прва у Европи
Сваки Србин у дијаспори потенцијални лобиста
Селаковић: Ове године нови амбасадори, али циљеви исти
Вучић: Србија остаје на курсу победничке политике стабилности
Председница Владе Србије прва европска премијерка која је примила антиковид вакцину
САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Брнабић и Борељ: Политички и економски аспекти преговора
Селаковић: Пуноправно чланство у ЕУ остаје приоритет нове Владе
Јоксимовић и Рот о преговорима Србије и новој методологији
Десета медијска конференција дијаспоре и Срба у региону
САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА
Састанак са амбасадорима земаља чланица ЕУ акредитованих у Србији и шефом Делегације ЕУ
Проглашење Дана жалости поводом смрти Патријарха Иринеја
ВАЖНО УПОЗОРЕЊЕ – ЛАЖАН САЈТ ЗА ПРИЈАВУ ЗА ГЛАСАЊЕ ИЗ ИНОСТРАНСТВА
Избори за народне посланике – прекидање радњи у спровођењу избора
Изложба Светог Саве, Светогорца и Хиландарца
Обавештeње о донетим Одлукама о суфинансирању пројеката
Упис ђака у први разред Допунске школе ''Свети Сава''у Солуну, Катеринију и Лептокарији
Седми по реду Фестивал вишејезичности
ПОПЛАВЕ НА ХАЛКИДИКИЈУ - ОБАВЕШТЕЊЕ СРПСКИМ ДРЖАВЉАНИМА ЧИЈА СУ ВОЗИЛА ОШТЕЋЕНА
Поплава на Ситонији (Халкидики)
Kонференција у оквиру Четврте научне међународне научне конференције Светогорског огњишта (7-9.12.2019.)
Финансијски водич за повратнике
Посета Правно Биротехничке школе "Димитрије Давидовић" из Земуна
Међународни сајам туризма „Philoxenia“ 2019.
Дан примирја, 11.11.2019.
Церемонија обележавања 100 година од пробоја Солунског фронта
Обележен Дан победе над фашизмом - 9.мај
Конзуларни кор на изложби о Николи Тесли
Посета амбасадора РС у Грчкој Душана Спасојевића Солуну
Пријем поводом Дана државности
Обележавање Дана примирја, 11.11.2018.
Одржана VI Џипијада у Грчкој
Обележен Дан победе над фашизмом
Учешће на фестивалу „International Mini Basket Festival" у Солуну
Дан независности Грчке
Амбасадор РС у Грчкој у радној посети грчком граду Флорина
Видео презентација Конзулата на Универзитету Македонија у Солуну
Обележавање 130 година од оснивања српског Конзулата у Солуну
Српски филм „Енклава“ приказан у оквиру Франкофоније у Солуну
Презентација Београда и Србије у Солуну
Дан победе над фашизмом
Потписан Меморандум о оснивању Иницијалног организационог комитета за организацију ЕП 2028. и СП 2030. у фудбалу
Изложба “Први светски рат у очима две сликарке: Каравија и Петровић” у Солуну
Донација дипломатског кора дечијим одељењима болнице Ипократио
ЗВОНАРИ ЛОЗОВИКА У СОЛУНУ
Пројекција филма СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ
Свети Сава – школска Слава
Отварање изложбе Народне библиотеке Србије у Солуну
Изложба - Српска књижевност у Првом светском рату
Свечани скуп у част српско - грчких Привредних комора
Министар Дачић разговарао са амбасадором Грчке
Обележавање Дана примирја, 11.11.2017.
Изложба Србија и Грчка – 150 година борбе за европски Балкан
Дан када су Кнежевина Србија и Краљевина Грчка потписале Уговор о савезу
Архива вести