| |     latinica | english  
Насловна
Српска православна црква

Хиландар

Више од 800 година српског Манастира Хиландар на Светој Гори. Историја, архитектура, живопис, иконопис и ризница Хиландара...

www.hilandar.org

 

Света Гора

Света Гора Атонска је један језичак македонског полуострва Халкидики који се пружа у Егејско море. Дужина му је око 50 а ширина до 10 километара. Полуострво се завршава на крајњем југу горостасном купом Атос, високом близу 2030 метара, на чијем врху се налази црква...

www.svetagora.info

 

 

 

 

ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ У СОЛУНУ

Историја хиландарског метоха у Солуну у доба византијске власти подробно је истражена. Оснивање прве келије, посвећене св. Ђорђу, приписује се још Светом Сави. Краљ Милутин је ту келију обновио око 1316. године, када је вероватно добила посвету св. Тројици, која се јавља у познијим изворима. Тада, или мало доцније, краљ Милутин је Хиландару даровао и важан манастир Св. Јерусалима у солунској 4. Св. Парамон. У надлежности хиландарског метоха налазиле су се и друге некретнине у разним деловима града.

 

    После средине КСИВ века губи се сваки траг хиландарском метоху у Солуну. Нема никаквих вести о томе да ли су Хиландарци ишта поседовали у Солуну пред Турско освајање града 1430, и даље, током цитавог КСВ и великог дела КСВИ века.

    Прве некретнине Хиландарци су купили тек децембра 1590. године. Како је то већ било уобичајено, Хиландарци су уз некретнине добили и све пратеће документе, доказе о власништву. У њима је сачувана цела историја поседа још од 1501. године. Када су га Хиландарци преузели, посед се састојао од три приземне куће, пећи, бунара и вењака винове лозе. Следећи пут, Хиландарци су некретнине купили крајем маја 1622. године, па је манастир постао власник три приземне куће, бунара и дворишта са плодним и неплодним дрвећем у тадашњој махали Широки пут. Посед се налазио у близини већ постојећег метоха. Као у претходном случају, Хиландарци су уз посед добили документе које су претходни власници сачували.

 

    После 1622. године хиландарски метох у Солуну помиње се још само једном. Пред крај КСВИИ века, док је Бечки рат још трајао, солунски митрополит Игњатије посегнуо је за оставштином хиландарског монаха умрлог у њиховом солунском конаку. На то није имао никаквог права јер су монаси поседовали царске заповести да имовина умрлих монаха припада њима а не митрополиту.

    Хиландарски метох у Солуну са црквицом посвећеном Светом Сави познат је од КСИКС века. И данас постоји у улици Камвунион број 1, мада не у истој згради. Улица Широки пут је некада почињала баш на том месту. Сасвим је могуце да је данашњи метох израстао управо на простору поседа купљеног 1622. године, или у његовој непосредој близини. Иако у документима нигде неме помена о црквици, она је вероватно постојала, бар у неком скромном виду. С обизиром на то да је хиландарски средњовековни метох могао бити у непосредној близини, сасвим је могуће да су монаси, ако су метох некада изгубили (између средине КСИВ века и 1590-1622. Године), сачували живо сећање на њега и место где се налазио , толико живо да су се, намерно купивши посед на истом месту, после можда више од два столећа на крају ту вратили.


Верзија за штампу
Дијаспора
О дијаспори
Клубови и удружења
Медији
Допунска настава
Српска православна црква
Пројекти за дијаспору
Војни меморијали